Šta je povez?
Deo knjige koji spaja listove, korice i rikno. Njegova osnovna funkcija je da objedinjuje listove i štiti sam sadržaj knjige. Rikno su “leđa” knjige – onaj deo koji se vidi kada je knjiga složena na polici.
Vrste poveza i koričenje
Danas se najčešće upotrebljavaju spiralni povez sa tvrdom ili mekom koricom i tvrdi povez sa ajnšlagovanim koricama.
Povezom se naziva i sam proces povezivanja knjiga, koje se u prošlosti radilo ručno, dok se danas listovi povezuju mašinskim putem u štampariji ili knjigoveznici.
Osnovni tehnološki postupci u procesu povezivanja su: savijanje tabaka, šivenje, obrezivanje i koričenje.
Najčešća koričenja danas:
Tvrdi povez – tvrdo koričenje
Povez je sa koricama od čvrstog kartona, najčešće lepenka koja se oblaže štampanim materijalom (kašira se). Taj štampani materijal može da bude od kože (divot izdanje), tekstila, platna, ali i od papira. Takođe može da se laminira – stavi providna ili mat folija koja dodaje na izgledu i dugotrajnosti korica, pa i same knjige.
Meki povez – meko koričenje
Obično je to povez za knjige, stručne radove, sveske. Korice su od kartona težine do 500g. Mogu biti u jednoj boji ali se najčešće štampaju napred, nazad i bočno (rikna). Na bočnoj strani je najčešće naziv knjige, ime pisca i slično. Korice se mogu plastificirati (laminiranje) sa sjajnom ili mat providnom folijom koja dodaje lepšem izgledu korica i produžava trajanje knjige u svom prvobitnom obliku.
Koričenje spiralom
Spirale koje se koriste za ovaj vid koričenja mogu biti plastične ili metalne. Prvo se štampani materijal izbuši po jednoj strani, dodaju se korice i provuče se spirala. Metalna spirala se koristi za malo elegantniji štampani materijal. Dugotrajnija je, malo lepše izgleda i za nijansu je skuplja od plastične spirale. Najčešća primena ovog vida poveza je kod seminarskih i stručnih radova, blokova, kalendara, sveski i tome slično.
Klamovanje
Klamovanje je povezivanje knjižnog bloka heftanjem. Prvo se štampani materijal biguje po sredini (savije) i onda se klamuje. Najčešće možete videti ovaj vid povezivanja kod sveski, u časopisima, brošurama i slično.
Ostale vrste poveza:
- Kožni povez – korice knjige su presvučene kožom.
- Umetnički povez – ručno urađeni i ukrašeni povezi.
- Francuski povez – nastao je u Francuskoj u XVIII veku. Korice knjige presvučene su telećom kožom, a u samom početku ukrašavane su i zlatotiskom.
- Pergamentni povez – najčešće se koristi teleći pergament i ukrašava zlatotiskom. Korice knjige mogu biti cele presvučene pergamentom ili da se njime presvuče samo rikna. Danas se ova vrsta poveza koristi isključivo kod povezivanja biblija.
- Platneni povez – nastao u XIX veku. Korice knjige presvlače se knjigovezačkim platnom.
- Poluplatneni povez – rikna knjige presvlači se knjigovezačkim platnom, a korice papirom za presvlačenje.
- Meki (broširani) povez – povez knjige od mekanog, savitljivog kartona ili od plastične folije.
- Tvrdi povez – povez za knjige od deblje lepenke (korice knjige ne mogu se savijati).
