Izrazi u štamparstvu

Korektura na štamparskim pločama u knjigotisku ( klišea. galvano-klišea, stereotipijske ploče), ili na cilindrima duboke štampe pomoću raznih dleta, gravirnih igala itd. pri ručnom postupku (bakrorez, bakropis, drvorez, linorez i drugo).

Sve radnje koje se rade nakon samog procesa štampe: sečenje, lepljenje, presavijanje, plastifikacija…

Alatka koja se sastoji od drvene drške i čelične oštrice, čiji je vrh većinom izbušen u obliku romba. Graver pritiska dlanom široku drvenu dršku, a palcem, kažiprstom i srednjim prstom upravlja dletom.

Skupoceno i luksuzno izdanje nekog dela u malom tiražu. Štampa se na najfinijoj hartiji, sa širokim marginama i veoma razređenim tekstom. Povez kod divot-izdanja je kožni, a naslovna strana umetnički izrađena.

Heliografski postupak reprodukovanja na specijalno obrađenim papirima. Umesto fotohemijskih srebrnih soli kod fotografija, upotrebljavaju se za oslojavanje papira svetlo osetljivi, organski diazo spojevi (diazonijumske soli) i bojilo. Posle osvetljavanja, papir se izlaže delovanju amonijumske pare. Time se na neosvetljenim mestima vezuju bojilo i diazo spojevi u čvrstu pozitivnu sliku (kopirni postupak sa amonijakom).

(od lat. densus-gust + grč. metron-mera) Denzitometar je uređaj koji se koristi za kontrolu kvaliteta štampe merenjem intenziteta boje na kontrolnim klinovima odštampanog tabaka, a denzitometrijom se naziva postupak merenja gustoće zacrnjenja na neprozirnoj podlozi. Na osnovu dobijenih informacija, denzitometar izračunava optičku gustoću izraženu u obliku logaritamskih vednosti. Optička gustoća matematički se definiše kao logaritamska vrednost neprozirnosti,

(lat.: delineavit – crtao je) Skraćena oznaka pri navođenju imena umetnika, odnosno majstora koji je radio nacrt, na starijim štampanim grafikama (up. pinxit, excudit). Originalne litografije iz 19. veka su katkada obeležene sa ‘del. et lith.’ (crtao i litografisao).

Na grafikama umetnik – najčešće na donjem rubu – stavlja zabelešku koja omogućava vremensko datovanje nastanka dela (kod knjiga impresum).

Reprodukovanje prirodnih boja, pri čemu se jedna preko druge štampaju tri osnovne boje: žuta, purpurna, modrozelena, i kao četvrta crna boja. Vidi CMYK.

Naziv za metalni zaglavak u ručnom slogu sa kvadratnom osnovom, čija je visina jednaka visini slovnog trupa, a veličina odgovara veličini („kegel“) određene vrste pisma. Četverci služe, pored ostalog, za isključivanje sloga („isključci“). Zaglavci manje debljine koji se upotrebljavaju u slogu zovu se polučetverci, trećine i četvrtine.