Izrazi u štamparstvu

Postupak heliografije pomoću svetlo osetljivih gvozdenih soli. Kopirni papir se potapa u mešavinu fericijan-kalijuma i gvozdene soli (amonijum fericitrat). Osvetljavanjem ove dve supstance stvaraju spoj plave boje netopiv u vodi. Zbog toga se kopije na heliografskom papiru nazivaju ‘plavim kopijama’ (»Blueprint« — ‘plava štampa’).

Jedinica anlgoameričkog tipografskog mernog sistema. Pismovna (slovna) veličina od 12 tipografskih tačaka (1 tačka = 0,376 mm). Dobila je naziv po Ciceronu – rimskom državniku i filozofu. Po nekima slova te veličine prvi je upotrebio Peter Šefer i to za izdanje Ciceronovih pisama; prema nekim drugim izvorima prvenstvo u izdavanju tih pisama pripada Sweynheymu i

Cantragovanje je razvrstavanje stranica odštampanih na istom tabaku, ili različitim tabacima i slaganje u blok koji ide na povez.

Cajtne (engl. crop marks) su oznake za obrez, big ili već neku sličnu doradu koja se vrši po pravoj liniji (perforacija npr.).

Brzohodna mašina je vrsta štamparske mašine za visoku štampu. Prvu brzohodnu mašinu je 1812. godine konstruisao Fridrih Kenig. Štampanje se odvija sa ravne, položene štamparske forme i sa jednim štampaćim cilindrom koji okrećući se prelazi preko forme. Štampa se dakle ne odvija (kao kod ručnih presa i zaklopnih mašina) odjednom na celoj površini forme, već

Pri mašinskom postupku bronziranja prethodno se odštampa kao podloga jedna lepljiva adhezivna boja preko koje se zatim naprašivanjem nanosi metalni bronzani prah.

Veoma svetle nijanse boja nastaju ako se čista boja meša („preseče“) sa transparentnim belilom ili pokrivnim belilom. Tonske boje su ili lazurne ili pokrivajuće i koriste se prema tome šta se želi postići. Uglavnom se štampaju kao tonska podloga. Zbog slabog pigmenta otpornost na svetlo je kod svih tonskih boja znatno umanjena.

Pre no što je Gutenberg pronašao štampu sa pokretnim slovima, knjige su štampane sa drvenih ploča. Za svaku pojedinu stranu bila je potrebna jedna takva izrezbarena drvena ploča (v. drvorez), na kojoj su se nalazili i tekst i slika. Prilikom štampe ostajao je međutim na poleđini papira reljef (osenčenje), koji nije dozvoljavao da se i poleđina štampa.

Blinddruck (blindruk) – na nemačkom ili “embossing” na engleskom jeziku je tehnika koja omogućava stvaranje efektnih grafičkih elemenata koji su izdignuti ili udubljeni u strukturi papira. Papir ili karton se u ovoj tehnici oblikuje pritiskom matrice (klišea) na željeni materijal. Efekat blindruka pojačava željenu poruku kreirajući treću dimenziju. Ova tehnika se često koristi u kombinaciji

(franc: clicher –  otisnuti) Štamparska ploča — podloga za reprodukovanje slika u visokoj štampi. Klišea se izrađuju u tzv. klišetarnicama u metalu ili plastici (up. hemigrafija). Klišea izrađena snimanjem sa polutonskih originala (fotografije, slike itd.) nazivaju se „rasterska klišea“ ili „autotipije„, a klišea prema crtanim originalima (crteži i slično) fototipije, „štrih“ klišea (up. i isprana fotopolimerna ploča).